Autoimuni i Infektivni Poremećaji Aorte: Dijagnoza, Simptomi i Savremeni Metodi Lečenja

Autoimuni Poremećaji Aorte

Autoimuni poremećaji poput Takayasuovog arteritisa, gigantocelularnog arteritisa, reumatoidnog aortitisa i ankilozujućeg spondilitisa dovode do inflamatornih promena na aorti. Inflamatorne aneurizme karakterišu se lokalnim otokom na oštećenim zonama arterioskleroze ili aneurizmi, najčešće zahvatajući torakalnu aortu. Uzrok inflamacije nije tačno razjašnjen, ali se kao okidači navode krvarenje u zidu, skleroza vasa vasorum ili promene usled ateroskleroze. Inflamacija dovodi do infiltracije zida aorte limfocitima i plazmocitima, rezultujući fibrozom i uništenjem glatkih mišića i elastičnog tkiva.

Takayasu arteritis je sistemski autoimuni poremećaj koji pogađa aortu i njene grane, najčešće kod mladih žena, izazivajući zapaljenje, zadebljanje intime i nekrozu zida. Gigantocelularni arteritis se javlja uglavnom kod starijih osoba i karakteriše ga granulomska inflamacija i zadebljanje arterijskog zida. Reumatoidni aortitis i ankilozujući spondilitis su ređa stanja s inflamacijom medije koja može dovesti do aneirajske dilatacije i insuficijencije aortne valvule.

Klinička Slika i Dijagnoza

Inflamatorne aneurizme izazivaju bol u leđima ili trbuhu, a na ultrazvuku ili CT-u se vide zadebljanja zida aorte. Kod Takayasu arteritisa javljaju se febrilnost, malaksalost, bolovi u grudima i povišeni upalni markeri. Gigantocelularni arteritis manifestuje se visokim temperaturom, glavoboljama i poremećajima vida, a ako se ne leči, može dovesti do slepila. Dijagnoza se potvrđuje histološkim pregledom tkiva aorte.

Lečenje Autoimunih Aortitisa

Za inflamatorne aneurizme se primenjuju metode kao i kod degenerativnih aneurizmi torakalne aorte. Takayasu arteritis se leči kortikosteroidima i kontrolom hipertenzije, dok hronične faze zahtevaju hirurške zahvate zbog oštećenja aorte. Rast zadebljanja i okluzije može zahtevati višestepene operacije i detaljnu preoperativnu dijagnostiku. Gigantocelularni arteritis zahteva brzu dijagnozu i terapiju kako bi se sprečile teške komplikacije poput slepila i oštećenja arterija, često je potrebna hirurška intervencija.

Infekcije Torakalne Aorte

Infekcije aorte su povezane sa bakterijemijama iz različitih izvora poput endokarditisa, pneumonije ili rana. One mogu dovesti do mikotičnih aneurizmi, koje se obično izazvane bakterijama kao što su stafilokok, streptokok, salmonela ili ešerihija. Sifilisne aneurizme su danas retke zahvaljujući ranoj antibiotskoj terapiji. Infekcija graftova nakon zamene aorte nastaje retko, ali je veoma ozbiljna. Dijagnostika se zasniva na kliničkoj slici, slikovnim metodama i hemokulturama.

Lečenje Infektivnih Aneurizmi

Lečenje sifilisnih aneurizmi je operativno slično kao i kod degenerativnih aneurizmi, dok se bakteriološki izazvane mikotične aneurizme zbrinjavaju širokim debridmanom i hirurškom restauracijom aorte, uz preoperativnu i postoperativnu antibioticnu terapiju. Primena ekstraanatomske bajpas tehnike može biti opcija kod abdominalne aorte. Rizik reinfekcije protetskog grafta se smanjuje zamjenom homograftom i obmotavanjem grafta dobro vaskularizovanim tkivom. Pacijenti dugo primaju parenteralne antibiotike i nastavljaju terapiju oralno doživotno kako bi se izbegao recidiv.

Prognoza

Hirurško zbrinjavanje autoimunih i infektivnih aortitisa daje dobro kratkoročno i dugoročno preživljavanje, ali zbog rizika od kasnih komplikacija neophodno je trajno praćenje pacijenata kako bi se optimizovala terapija i blagovremeno otkrile eventualne promene.