Deja Vu fenomen: Zašto mozak stvara lažni osećaj već viđenog i kada je opasan

Šta je Deja Vu i zašto se javlja?

Deja Vu je neobičan i zbunjujući doživljaj u kojem osoba ima snažan osećaj da je već iskusila trenutnu situaciju, iako svesno zna da to nije moguće. Naučnici Univerziteta Masačusets veruju da je ovaj fenomen izazvan kratkim nestabilnim povezivanjem između kratkoročne i dugoročne memorije u mozgu. Naime, slična iskustva koja već postoje u dugoročnoj memoriji mogu „prevariti" mozak tako da trenutni događaj deluje kao poznat.

Ko najčešće doživljava Deja Vu?

Oko 60-70% ljudi osjeti Deja Vu bar jednom u životu. Najintenzivniji je u dobi od 15 do 25 godina, a sa starenjem se njegova pojava smanjuje. Često se javlja u poznatim sredinama kao što su posao, škola ili dom, a nešto je češći kod osoba sa višim obrazovanjem, onih koji mnogo putuju i onih koji pamte svoje snove. Studenti pod stresom takođe češće prijavljuju ovu pojavu, najčešće u večernjim satima ili tokom vikenda.

Neurološki uzrok i povezani simptomi

Deja Vu je primećen kao simptom kod pacijenata sa epilepsijom temporalnog režnja. Snimci mozga pre operacije pokazuju da se u ovom stanju istovremeno aktiviraju dva neuronska kola u hipokampusu - jedno procesuira sadašnje iskustvo, a drugo priziva prošla sećanja. Kada se ova dva kola aktiviraju simultano, mozak registruje sadašnji trenutak kao prošli, što izaziva osećaj Deja Vu.

Kada Deja Vu može biti znak opasnosti?

Deja Vu može ukazivati na neurološke probleme ako se ponavlja često (nekoliko puta mesečno ili češće), prati ga uznemirujuće vizuelno iskustvo, osećaj straha, ubrzan rad srca ili nesvestica. Pored epilepsije, ovaj fenomen može biti prisutan i kod vaskularne demencije i drugih tipova demencije. Ukoliko se Deja Vu pojavljuje često i sa simptomima koje izaziva, preporučuje se konsultacija sa lekarom.