Dijabetična retinopatija: simptomi, lečenje laserom, anti-VEGF terapija i vitrektomija za očuvanje vida

Dijabetična retinopatija i glikemija

Dijabetična retinopatija je najčešća komplikacija dijabetesa koja zahvata oko, odnosno mrežnjaču – sloj na zadnjem delu oka odgovoran za vid. Povišen nivo glukoze u krvi oštećuje sitne krvne sudove mrežnjače, povećavajući njihovu propustljivost i uzrokujući dijabetični makularni edem, tj. otok žute mrlje, centralnog dela mrežnjače odgovornog za jasan vid. Osim toga, dolazi do začepljenja kapilara i većih krvnih sudova, što izaziva ishemiju – nedostatak kiseonika u tkivu. Kao odgovor organizam formira neoangiogene krvne sudove koji su krhki i lako pucaju, izazivajući krvarenja unutar mrežnjače i staklastog tela oka.

Simptomi i važne oftalmološke kontrole

Simptomi se javljaju kod makularnog edema i krvarenja u staklastom telu, dok su ranije promjene poput ishemije uglavnom neprimetne pacijentu. Zbog toga su redovne oftalmološke kontrole neophodne, barem jednom godišnje, a češće po potrebi. Kontrola podrazumeva proveru vidne oštrine, pregled očnog dna uz široku zenicu i dodatne dijagnostičke procedure poput optičke koherentne tomografije (OCT).

Terapijski pristupi: laser, anti-VEGF terapija i vitrektomija

Među terapijama, laser fotokoagulacija ambulantno se izvodi u lokalnoj anesteziji, s ciljem sprečavanja i povlačenja nefunkcionalnih novotvorenih krvnih sudova. Anti-VEGF terapija uključuje intravitrealne injekcije koje blokiraju protein VEGF odgovoran za stvaranje edema i novih sudova; primenjuje se na svakih 4 nedelje i zahteva redovno praćenje. U najtežim slučajevima, kada konzervativne metode nisu uspešne, primenjuje se vitrektomija – hirurško uklanjanje staklastog tela i krvnih ugrušaka.

Prevencija i statistika

Metode lečenja su usmerene na kontrolu komplikacija nastalih zbog loše regulacije šećera u krvi. Ključno je održavanje tromesečnog nivoa glikoziliranog hemoglobina (HbA1C) ispod 8%. U Srbiji oko 700.000–800.000 ljudi ima dijabetes, a 30–40% razvije dijabetičnu retinopatiju, dok kod 10–15% dolazi do teže forme koja ugrožava vid. Posebno je značajno redovno endokrinološko i oftalmološko praćenje kako bi se predupredio gubitak vida, koji je još uvek vodeći uzrok slepila među radno sposobnim osobama.