Gojaznost u Srbiji: Uzroci, rizici i savremeni načini prevencije i lečenja bolesti gojaznosti

Gojaznost kao ozbiljan zdravstveni problem

Gojaznost predstavlja ozbiljan pokretač brojnih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije, moždanog udara, dijabetesa i nekih malignih bolesti. Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok je svaka treća na granici gojaznosti.

Faktori rizika i genetska predispozicija

Gojaznost nastaje usljed unosa viška hranljivih materija, što dovodi do taloženja masnog tkiva. Iako genetski faktor utiče na broj masnih ćelija, njihova veličina više zavisi od ishrane i životnog stila. Osim genetike, gojaznost je podstaknuta viškom kalorija, kombinacijom neprikladnih namirnica, nedostatkom fizičke aktivnosti, promenama poput trudnoće i menopauze, kao i nekim lekovima i navikama poput pušenja i konzumacije alkohola.

Uticaj pandemije na porast gojaznosti

Tokom pandemije COVID-19, gojaznost se pokazala kao značajan faktor rizika za teži oblik bolesti i produženi postkovid sindrom. Takođe, usled ograničenja kretanja i stresa usled izolacije, došlo je do povećanja gojaznosti kod dece i odraslih kroz smanjenu fizičku aktivnost i nepravilnu ishranu.

Simptomi, komplikacije i mehanizmi nastanka

Gojaznost često dolazi neprimetno uzgošenjem telesne mase, što izaziva opterećenje mišićno-koštanog sistema, bolove i bržu zamorljivost. Komplikacije uključuju srčane bolesti, metaboličke poremećaje, respiratorne probleme, bolesti jetre, žuči, kao i poremećaje hormona i pojavu maligniteta.

Zašto neki lako dobijaju kilograme, a drugi ne?

Genetska predispozicija definiše broj masnih ćelija, dok stil života i balans unosa i potrošnje kalorija određuju da li će osoba biti gojazna. Čak i gurmani mogu ostati vitki ako su fizički aktivni i sagore kalorije, dok oni sa sedentarni načinom života teže troše unesene kalorije, što dovodi do nakupljanja masti, naročito oko struka.

Ispravne navike u ishrani i fizička aktivnost

Pravilna ishrana podrazumijeva unos složenih ugljenih hidrata, uz izbegavanje trans masti, prostih šećera i ograničenje zasićenih masti. Preporučuju se mediteranski i skandinavski tip ishrane bogat omega-3 masnim kiselinama, ribom, biljnim uljima, voćem i povrćem. Obroci su manji i učestali, sa ciljem očuvanja stabilnog nivoa energije kroz dan.

Gojaznost i srčane bolesti

Gojaznost je hronična bolest povezana s višestrukim rizicima, a bolje zdravstvene procjene daje raspodela masnog tkiva nego sam indeks telesne mase (BMI). Androidni tip gojaznosti (jabuka) predstavlja veći rizik za razvoj dijabetesa, hipertenzije i bolesti srca, u poređenju sa ginoidnim tipom (kruška).

Prevencija i dugotrajno lečenje gojaznosti

Lečenje gojaznosti obuhvata promenu ishrane, psihološku podršku, fizičku aktivnost, a po potrebi i medikamente ili hirurške metode. Prevencija podrazumijeva ranu intervenciju kod prekomerne težine, uz svakodnevnu umerenju fizičku aktivnost i umereno smanjen unos kalorija.

Kako merimo i prepoznajemo gojaznost?

Indeks telesne mase preko 25 ukazuje na prekomernu težinu, dok je preko 30 dokaz gojaznosti. Ključno je pratiti i odnos obima struka i kukova za procjenu rizika. Za muškarce preporučeni odnos je ispod 1, a za žene ispod 0,8.

Zaključno

Gojaznost nije samo estetski problem već ozbiljna bolest sa mnogim komplikacijama. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i prevencija su ključni za očuvanje zdravlja i sprečavanje razvoja bolesti povezanih sa viškom kilograma.