Insulinska rezistencija: Kako povišen insulin i poremećaj glukoze vode ka dijabetesu tip 2 i gojaznosti

Šta je insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje u kome uobičajen nivo insulina nije dovoljan da izazove normalne odgovore tkiva. Tkiva postaju manje osetljiva na insulin pa signal za unos glukoze i regulaciju gena slabi. Insulinska rezistencija dovodi do potrebnog povećanja insulina u krvi.

Kako insulinska rezistencija utiče na organizam

Insulin normalno usmerava glukozu u skeletne mišiće, smanjuje stvaranje glukoze u jetri i podstiče skladištenje energije u masnom tkivu. Kada postoji insulinska rezistencija, glukoza duže ostaje povišena u krvi što stimuliše beta ćelije pankreasa da luče više insulina. Hronična hiperinsulinemija otežava sagorevanje masti i doprinosi gojaznosti, povišenom pritisku i aterosklerozi. Dugotrajna opterećenost beta ćelija može dovesti do njihovog iscrpljenja i razvitka dijabetesa tip 2.

Dijagnoza i lečenje

Insulinsku rezistenciju dijagnostikujemo upoređivanjem vrednosti glukoze i insulina na tašte ili produženim OGTT testom. Lečenje obuhvata promenu ishrane, povećanje fizičke aktivnosti i po potrebi lekove poput metformina. Smanjenje telesne mase, izbegavanje brzih šećera i kontrola učestalosti obroka poboljšavaju osetljivost na insulin. Redovna fizička aktivnost prazni zalihe glikogena u mišićima i omogućava da glukoza nakon obroka završi u mišićima, poboljšavajući insulinsku osetljivost.