Kako prepoznati i pravilno sniziti povišenu temperaturu kod djece: Vodič za roditelje

Šta je povišena telesna temperatura i njeni uzroci

Reč temperatura potiče od grčke i latinske reči za toplinu. Povišena telesna temperatura ili febrilnost predstavlja odbrambeni odgovor organizma najčešće na virusne ili bakterijske infekcije, koje su u 90% slučajeva uzrok povišenja temperature kod djece. Najčešći uzrok su akutne respiratorne virusne infekcije, ali povišenu temperaturu mogu izazvati i vakcinacija, oštećenje tkiva, određeni lekovi, dehidracija, inflamatorne, autoimune bolesti, endokrini i metabolički poremećaji. Hipertermija se javlja i zbog veće proizvodnje toplote ili smanjenog gubitka iste, kao kod preopterećenja fizičkom aktivnošću, toplotnog udara ili prekomerne topline okoline.

Normalne vrednosti i merenje temperature

Telesna temperatura varira tokom dana, najniža je ujutru, a najviša posle obroka ili fizičke aktivnosti. Kod novorođenčadi i male djece termoregulacioni centri su nedovoljno razvijeni, pa neadekvatna odeća ili topla prostorija mogu brzo povećati temperaturu. Normalna aksilarna temperatura je do 37°C, dok je normalna rektalna do 37,5°C. Temperatura iznad 37,5°C pod pazuhom i preko 38°C rektalno označava povišenu temperaturu, a vrednosti preko 38,5°C pod pazuhom i 39°C rektalno smatraju se visokim temperaturama. Preporučeno je merač temperature koristiti pod pazuhom, rektalno ili digitalnim toplomerom u ušnom kanalu ili na čelu, pri čemu digitalni toplomer meri temperaturu brzo i pouzdano.

Kako sigurno i efikasno sniziti temperaturu kod djece

Fizikalne metode uključuju tuširanje mlakom vodom od 32-33°C, izbegavajući kvasi glavu i lice, ili za mlađu decu umotavanje u vlažan peškir sobne temperature. Frikcije alkoholnim rastvorom treba koristiti sa oprezom zbog rizika od trovanja parama, posebno kod novorođenčadi. Važno je češće davati tečnost jer temperatura uzrokuje veći gubitak vode. Dete treba oblačiti u laganu pamučnu odeću i boraviti u provetrenoj, ne pretoploj prostoriji. Rashlađivanje tokom jeze ili drhtavice nije preporučljivo jer može pogoršati stanje.

Upotreba lekova za snižavanje temperature

Najčešće se koristi Acetaminofen (Paracetamol), koji ima dobar antipiretski i analgetski efekat uz minimalne nuspojave, sa doziranjem u pravilnim intervalima. Ibuprofen je dodatna opcija, ali treba ga davati posle jela zbog mogućih gastrointestinalnih neželjenih efekata. Metimazol (Analgin) se ne preporučuje zbog rizika od oštećenja kostne srži, a Aspirin je zabranjen za djecu mlađu od 15 godina zbog opasnih nuspojava, uključujući Rajov sindrom. Antibiotici nisu namenjeni za snižavanje temperature i ne smeju se dati bez lekarskog saveta kako se ne bi podstakao razvoj otpornosti bakterija.

Zaključak

Povišena temperatura nije bolest već znak postojanja bolesti u organizmu. Pravovremena dijagnoza i lečenje osnovnog uzroka dovode do normalizacije temperature. Prilikom pojave febrilnosti, preporučuje se konsultacija sa lekarom kako bi se pravilno pristupilo lečenju i bezbedno snizila temperatura kod djece.