Kako prepoznati prve znakove demencije kod starijih i kada potražiti pomoć neurologu ili neuropsihijatru

Individualni pristup starosti i demenciji

Starost bi trebala biti blaga i umerena faza života. Stefan Sabljov, medicinski tehničar sa dugogodišnjim radom sa starijim osobama, ističe da su neke starije osobe i u poznim godinama mentalno bistre i jasno se izražavaju. Posebno pamti gospođu koja je sa 98 godina bez prekida vodila razgovor. Međutim, postoje i osobe kod kojih porodice u šezdesetim godinama primećuju promene u ponašanju. Sabljov naglašava da sve zavisi od brojnih faktora, ali da svaki znak promena u ponašanju zahteva hitnu reakciju i posetu neurologu ili neuropsihijatru.

Dijagnostika i kućni testovi za prepoznavanje demencije

Za dijagnozu demencije potrebno je obaviti stručni pregled kod lekara specijaliste koji će sprovesti odgovarajuće testove. Jedan od poznatih je „sat-test“ koji se može obaviti i kod kuće. Pacijent treba da nacrta sat sa brojevima i kazaljkama koje pokazuju tačno određeno vreme, na primer 12:45. Test se boduje po pravilima, a rezultat do 4 boda ukazuje na moguće poremećaje u pamćenju i potrebu za daljom dijagnostikom kod lekara.

Promene u ponašanju i komunikaciji kod demencije

Rani simptomi demencije često uključuju poteškoće u svakodnevnim aktivnostima kao što su plaćanje računa ili briga o garderobi, kao i smetnje u ličnoj higijeni. Komunikacija postaje otežana, osoba teže učestvuje u razgovoru i ne može da završi rečenice bez zastajkivanja.

Uloga porodice u podršci obolelima

Porodice treba da odmah potraže stručnu pomoć po prvom znaku promena kako bi demencija bila adekvatno kontrolisana. Važno je da se problem ne ignoriše. Lekari specijalisti postaviće dijagnozu, a medicinski radnici će porodicu upoznati sa svim aspektima bolesti i pružiti neophodno zdravstveno vaspitanje u ranoj fazi. U kasnijim fazama demencije, zdravstvo nega postaje ključna za kvalitet života obolelih.

Zašto je demencija izazov za porodicu i negu

Demencija može stvoriti zbunjenost i strah kod obolelih koji ne prepoznaju svoje najbliže i okolinu. Potrebno je stvoriti sigurnu zonu i komunicirati na način koji smanjuje stres, bez insistiranja na realnom vremenu. Na primer, ako osoba ne prepoznaje člana porodice, može se reći da je ta osoba prijatelj njenog deteta, čime se izbegava dodatni strah.

Ključ uspeha u borbi protiv demencije

Porodica je stub u zbrinjavanju osoba sa demencijom. Blagovremeni pregledi i testiranja kod specijalista su neophodni za kontrolu bolesti. Postoje različite mogućnosti za podršku i zaštitu obolelih, ali osnovni korak jeste rana dijagnoza i uspostavljanje strategije lečenja i nege, poručuje Stefan Sabljov.