Leukoplakija u usnoj duplji: uzroci, kliničke varijante, dijagnoza i savremeni načini lečenja

Uzroci leukoplakije

Lokalni faktori kao što su pušenje, unos alkohola, kandidijaza, mehanički i hemijski iritansi, elektrogalvanske reakcije, te infekcije HPV-om (humani papiloma virus) i HSV-om (herpes simplex) doprinose nastanku leukoplakije. Regionalni i sistemski uzroci uključuju tercijarni sifilis, nedostatak vitamina B12 i folne kiseline, sideropeničnu anemiju (Sindrom Plummer-Vinson) i druge nutritivne nedostatke. Ovi faktori uzrokuju atrofiju oralne sluznice i mogu dovesti do formiranja leukoplakije, eritroplakije i karcinoma.

Klinički oblici leukoplakije

Postoje tri osnovna tipa leukoplakije: homogen (simplex), nodularan i verukozan oblik. Homogena leukoplakija pojavljuje se kao bele lezije koje mogu imati fine nabore, fisure ili papilomatozne promene. Nodularna ili nehomogena leukoplakija (poznata i kao leukoplakia erosiva ili ''speckled erythroplakia'') je beli i crveni mešoviti tip lezije sa keratotičnim čvorićima na atrofičnom području, što značajno povećava rizik od maligniteta. Verukozna leukoplakija karakteristična je po izbrazdanoj površini sa papilarnim izdancima bogato keratinizovanim, sličnim dorzumu jezika.

Dijagnoza i praćenje bolesti

Većina leukoplakija je asimptomatska i može se javiti na bilo kojem delu oralne sluznice, najčešće na bukalnoj mukozni, gingivi i vermilionu donje usne. Ključ za dijagnozu je određivanje stepena ćelijske displazije putem biopsije i svetlosnog mikroskopskog pregleda. Izostanak displazije ukazuje na benignu formu, ali je neophodno redovno praćenje pacijenta.

Lečenje leukoplakije

Posmatranje leukoplakije bez biopsije može biti rizično. U odsustvu displazije primjenjuje se konzervativni pristup koji obuhvata eliminaciju svih predisponirajućih faktora, što je neophodno za sprečavanje recidiva. Terapija uključuje upotrebu topikalnih antimikotika i retinoida, lokalno i sistemski, u trajanju od tri sedmice. Male lezije uklanjaju se ekscizionom biopsijom. Kod displastičnih oblika potrebno je agresivnije lečenje slično terapiji oralnog karcinoma, uključujući hirurgiju i primenu bleomicina.