Brzo povećanje težine beba povezano sa rizikom od visokog krvnog pritiska u odraslom dobu

Rast telesne težine beba i visoki krvni pritisak

Bebe koje u prvim mesecima života naglo dobijaju na težini mogu kasnije u životu imati veće šanse za razvoj visokog krvnog pritiska, upozoravaju britanski stručnjaci. Istraživanja su usmerena na razumevanje uzroka hipertenzije, a posebna pažnja posvećena je načinu rasta deteta do pete godine.

Mala težina beba pri rođenju takođe je povezana sa povećanim rizikom od povišenog krvnog pritiska tokom života. Studija je uključila praćenje 679 osoba iz Velike Britanije, starosti približno 25 godina. Rezultati su pokazali da su oni koji su naglo dobijali na težini u prvim mesecima života i opet brzo rasli između druge i pete godine izloženi većem riziku od visokog sistolnog krvnog pritiska.

Naglo povećanje težine neposredno posle rođenja povezano je sa višim dijastolnim pritiskom. Sistolni pritisak predstavlja pritisak u arterijama dok srce kuca, a dijastolni je pritisak između dva srčana otkucaja.

„Da bismo shvatili zašto neki ljudi razvijaju visok krvni pritisak, moramo pratiti događaje od rođenja do odraslog doba, uključujući faktore rizika kao što su unos soli i gojaznost“, kaže vođa istraživanja, Joav Ben-Šlomo sa Univerziteta u Bristolu.

Šta je normalan krvni pritisak i rizici hipertenzije

Krvni pritisak varira tokom dana i zavisi od brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. U zdravih mladih osoba sistolni pritisak se kreće oko 120, a dijastolni oko 80 mmHg. Te vrednosti ostaju stabilne do sredine dvadesetih, a zatim postepeno rastu sa godinama.

Visoki krvni pritisak, često nazivan „tihim ubicom“ jer može dugo ostati neprimećen, povećava rizik od srčanih bolesti i šloga. Kod šezdesetogodišnjaka prosečan sistolni pritisak je oko 140, a kod osamdesetogodišnjaka približno 160 mmHg.