Depresija: Uzroci, simptomi i efikasno lečenje – sve što treba da znate o ovom ozbiljnom poremećaju raspoloženja

Šta je depresija?

Depresija (latinski depressio - spuštanje, opadanje) predstavlja poremećaj raspoloženja koji karakterišu izražena tuga, razočarenje, usamljenost, beznađe, gubitak vere u sebe, osećaj krivice i niske vrednosti. Ovo stanje je veoma ozbiljno i može trajati dugo, ometajući funkcionalnost u svakodnevnom životu. Često osećaj beznade može trajati toliko dug vremenski period da osoba vidi jedino rešenje u samoubistvu, zbog čega stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost termina depresija i njihovu neozbiljnu upotrebu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija će do 2020. godine postati vodeći uzrok smrtnosti i onesposobljenosti među ženama, dok će kod ukupne populacije zauzeti drugo mesto posle bolesti srca. Više od 450 miliona ljudi u svetu pati od depresije, a dve trećine samoubistava čine osobe koje su u teškom depresivnom stanju. U Srbiji je zabeleženo najmanje 250.000 ljudi sa simptomima depresije koji traju sedmicama ili mesecima, a u problemima su sa radom i svakodnevnim aktivnostima poput spavanja, često ih prati strah.

Uzroci depresije

Depresija može nastati kao posledica samoće, bolesti, teških životnih uslova ili genetske predispozicije. Nauka ne može još uvek precizno objasniti tačan uzrok depresije, ali najnovije teorije povezuju je sa smanjenjem aktivnosti neurotransmitera poput serotonina, noradrenalina i dopamina, koji imaju ulogu u antidepresivnoj regulaciji. Povećano lučenje hormona stresa, naročito kortizola, takođe može doprineti nastanku depresije. Hronični stres menja moždanu funkciju i može biti primarni okidač bolesti. Kombinacija naslednih faktora i spoljne sredine smatra se ključnim u razvoju ovog poremećaja.

Simptomi depresije

Glavni simptom depresije je gubitak radosti života i smanjenje uživanja u aktivnostima koje su dotad bile prijatne. Osobe sa depresijom mogu doživljavati intenzivnu tugu, osećaj nemoći i strahove, imati problema sa koncentracijom, smanjenom energijom i promenama u ishrani te poremećaje sna. Tu je i osećaj usamljenosti, razdražljivosti, kao i često prisutna misao o smrti ili samoubistvu. Fizičke tegobe bez jasnog medicinskog uzroka kao što su glavobolje ili hronični bolovi takođe prate ovaj poremećaj.

Lečenje depresije

Dijagnoza depresije se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i praćenja simptoma. Aktivnosti lečenja uključuju kombinaciju medikamentozne terapije i psihoterapije. Antidepresivi, posebno nove generacije poput citaloprama, dokazano poboljšavaju stanje pacijenata u roku od nekoliko nedelja. Rano započinjanje terapije je ključ uspeha, jer pacijenti često doživljavaju bolest kao lični poraz i zatvaraju se u sebe, što dovodi do socijalne izolacije. Volja i optimizam, kod depresivnih osoba, su oslabljeni te je važno ne očekivati da će bolest proći sama od sebe.

Posebni oblici depresije

Postporođajna depresija javlja se nakon porođaja usled hormonskih i životnih promena koje izazivaju umor i emotivnu nestabilnost. Leči se psihoterapijom i antidepresivima. Depresija kod mladih posebno je zabrinjavajuća zbog uticaja na ponašanje, pojavu poremećaja u ishrani i probleme sa spavanjem. Vršnjački pritisak i izazovi odrastanja dodatno pogoršavaju stanje.

Kome se obratiti za pomoć?

Postoji broj stručnjaka iz oblasti psihijatrije koji mogu pomoći u lečenju depresije. Važno je da oboleli potraže pomoć na vreme, bilo kod porodičnog lekara ili psihijatra kako bi dobili odgovarajuću terapiju i psihološku podršku. Savet stručnjaka i kombinacija terapija mogu značajno doprineti izlečenju i poboljšanju kvaliteta života.