Studije otkrivaju: Rad nakon penzionisanja poboljšava mentalno i fizičko zdravlje, dok neaktivnost pogoršava stanje

Uticaj penzionisanja na zdravlje

Prema istraživanjima britanskih naučnika sa Instituta za ekonomske poslove, penzionisanje može imati negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje na duži rok. Studija pokazuje da je rad tokom starijih godina koristan ne samo iz ekonomskih, već i radi očuvanja zdravlja. Upoređivani su neaktivni penzioneri i oni koji su ostali aktivni kroz rad, a rezultati ukazuju da rad produžava kvalitet života.

Rezultati britanske studije

Izjava Programskog direktora IEA, Filipa Buta, ističe da rad duže od uobičajenog perioda može povećati dugotrajno zdravlje. Njegov saradnik Edvard Datnou dodaje da se u budućnosti može očekivati nestanak standardnog doba za odlazak u penziju. Studija je pokazala da penzionisanje povećava rizik od kliničke depresije za 40%, dok je 60% veća šansa za pogoršanje fizičke kondicije. Ovi efekti su isti za oba pola, a rizik se povećava sa trajanjem penzionisanja.

Francuska studija o ranom penzionisanju

S druge strane, istraživanje objavljeno u "British Medical Journal" sa 14.000 učesnika u Francuskoj pokazalo je da rani odlazak u penziju može doneti psihološko olakšanje smanjenjem stresa i umora. Ipak, fizička neaktivnost kod penzionera može pogoršati njihovo zdravlje, naglašavaju psiholozi. Oni penzioneri koji su se bavili nekim poslom sa skraćenim radnim vremenom imali su dvostruko manji rizik od ozbiljnih bolesti poput srčanog udara i raka u poređenju sa neaktivnima.

Zaključak o radu posle penzionisanja

Psiholozi ističu da aktivnost u penziji povećava samopouzdanje i daje osećaj korisnosti, što povoljno utiče na zdravlje. Zaključno, odluka o dužem radu može značajno poboljšati mentalno i fizičko zdravlje tokom penzionerskih dana, dok neaktivnost donosi štetne posledice.