Insulinska Rezistencija: Simptomi, Dijagnoza, Uzroci i Efikasno Lečenje Za Prevenciju Dijabetesa

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija predstavlja poremećaj metabolizma u kome ćelije organizma ne reaguju kako treba na insulin. Insulin je hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije i njenu preradu, pa neuspešnost ćelija da odgovore na njegov efekat izaziva porast šećera u krvi. Kao odgovor na visok nivo glukoze, telo počinje da luči više insulina, što dovodi do hiperinsulinemije. Ovo stanje je značajan faktor rizika za dijabetes tipa 2, gestacioni dijabetes i predijabetes.

Uzroci insulinske rezistencije

Tačan uzrok insulinske rezistencije nije do kraja razjašnjen, ali su poznati mnogi faktori rizika. Nasledni faktori su važni naročito ako postoji dijabetes ili metabolički sindrom u porodici. Glavni faktori koji doprinose insulinskoj rezistenciji su prekomerna težina, posebno gojaznost, dijeta bogata prostim šećerima, fizička neaktivnost, dugotrajna upotreba steroida, hronični stres, Kušingov sindrom i sindrom policističnih jajnika. Takođe, insulinska rezistencija se često javlja kod osoba sa visokom inflamacijom i nakupljanjem masti u jetri i pankreasu.

Prepoznavanje simptoma insulinske rezistencije

Simptomi mogu biti različiti: gojaznost, naročito u predelu stomaka, osećaj umora, konstantna pospanost, želja za slatkim, oscilacije nivoa šećera, pojava tamnije kože na mestima kao što su pazuh i preponi, izrasline na koži, te kod žena neredovni menstrualni ciklusi, akne i pojačana maljavost. Važno je znati da i mršave osobe mogu imati ovaj poremećaj.

Dijagnostika insulinske rezistencije

Često ovaj poremećaj ne pokazuje javne simptome, zato je važno uraditi laboratorijske testove. Test A1c prikazuje prosečan nivo šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca i koristi se i kod dijabetičara za praćenje bolesti. Oralni test tolerancije glukoze (OGTT) meri glukozu u krvi pre i posle unosa glukoze, i sumnja na insulinsku rezistenciju postoji ako su rezultati odstupajući od normalnih vrednosti. Tumačenje ovih testova vrši endokrinolog.

Lečenje i ishrana kod insulinske rezistencije

Lečenje uključuje lekove poput metformina koji poboljšava iskorišćenje glukoze i lekove koji povećavaju osetljivost na insulin. Ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u kontroli insulinske rezistencije. Gubitak viška telesne masti i povećanje mišićne mase značajno poboljšava stanje. Preporučuje se fizička aktivnost kombinacije aerobnih i anaerobnih treninga. Ishrana treba da bude bazirana na namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom, bogatim vlaknima i proteinima, uz izbegavanje šećera, belog brašna i lako svarljivih ugljenih hidrata. Ovakav režim ishrane i planiranje obroka treba da budu pod stručnim nadzorom.