Maligni tumori paranazalnih šupljina: Simptomi, dijagnostika i najsavremeniji tretmani za planocelularne i sarkomske tumore

Zloćudni tumori paranazalnih šupljina

Zloćudni tumori paranazalnih šupljina razvijaju se iz epitela ili vezivnog tkiva. Epitelni tumori obuhvataju planocelularne karcinome, anaplastične tumore, adenokarcinome, cilindrome i adamantinome, dok tumori vezivnog tkiva predstavljaju različite vrste sarkoma.

Klinička slika i lokalizacija

Najčešće mesto pojave primarnih malignih tumora je maksilarni sinus, zatim etmoidni lavirint, dok su tumori u frontalnom i posebno sfenoidnom sinu izuzetno retki. Simptomi zavise od lokalizacije i širine tumora, a uključuju jednostranu opstrukciju nosa, sukrvavu sekreciju iz nosa, infiltraciju obraza, alveolarnog ruba, nosa ili nepca, jednostranu proptozu, ulceracije kože ili nepca, epiforu (pretjerano suzenje oka), bol, diplopiju (duple slike) i trizmus (grč vilice).

Limfne metastaze i dijagnostika

Limfogene metastaze se nalaze u 10-15% slučajeva, najčešće u dubokim cervikalnim i retrofaringealnim limfnim čvorovima. Dijagnoza se postavlja kombinacijom anamneze, kliničkog pregleda, radioloških snimaka, biopsije i patohistološke analize.

Metode lečenja

Lečenje zloćudnih tumora paranazalnih šupljina prvenstveno je hirurško i uključuje procedure poput lateralne rinotomije, parcijalne ili totalne maksilektomije, kao i transkranijalne etmoidektomije. Uz to, koriste se zračna terapija, hemoterapija (citostatici) i simptomatska terapija za ublažavanje tegoba.