Status epilepticus: Urgentno stanje sa produženim epileptičnim napadima, uzroci, simptomi i najsavremeniji tretmani

Šta je status epilepticus?

Status epilepticus (SE) je stanje koje karakterišu epileptični napadi koji traju dugo ili se ponavljaju bez pauze za oporavak, stvarajući tako kontinuiranu epileptičku aktivnost. Definisano je kao jedan napad duži od 30 minuta ili niz napada bez povratka svesti između njih. Čak i nekoliko velikih napada dnevno smatra se hitnim jer može prerasti u SE.

Vrste i klinička slika

Gran mal status (generalizovani toniko-klonični SE) je najteži oblik sa trajnim napadima ili njihovim čestim ponavljanjem. Upoznat je po višefaznoj kliničkoj slici: izdužena tonička faza sa kontrakcijama mišića i epizodama "epileptičnog krika", pratena kloničnim grčevima i sputavanjem vegetativnih funkcija poput ubrzanog pulsa, povišenog krvnog pritiska i proširenih zenica. Disanje može biti ugroženo, a kao komplikacije javljaju se edem pluća i metabolički poremećaji.

Pti mal status manifestuje se kroz pomućenu svijest, konfuziju, ili psihoze, dok mioklonični oblik izaziva ponavljajuće mišićne trzaje. Džeksonov status karakterišu ponovljeni, ograničeni napadi sa očuvanom svet aplikacijom, dok psihomotorni status podrazumijeva trajne automatizme i ponašajne poremećaje.

Uzroci i dijagnoza

Najčešći uzroci SE su tumori mozga, teški traumatski udarci, vaskularni poremećaji, encefalitis i alkoholizam. Nagli prekid antiepileptične terapije ili konzumacija alkohola mogu poticati nastanak SE. Dijagnoza se uspostavlja kliničkom slikom, istorijom epilepsije i EEG analizom.

Tretman status epilepticus

Primarni lek za SE je diazepam koji se primenjuje intravenski i mora se davati pažljivo zbog mogućeg depresivnog efekta na disanje. Potrebno je paziti da se opušteni jezik ne zapne u ždrelo, pa se glava rotira na stranu. Diazepam se može ponavljati do prekida napada, ali njegov efekat je kratak. Dugotrajni efekat se postiže uzimanjem fenobarbitona.

Ako SE ne prestane unutar sat vremena, neophodna je intubacija i uvođenje u anesteziju. Prateće mere uključuju održavanje disajnih puteva, kontrolu cirkulacije, borbu protiv moždanog edema, korekciju tečnosti i praćenje vitalnih funkcija.

Prognoza

Prognoza zavisi od uzroka i adekvatnog lečenja. Smrtni ishod je moguće očekivati u 6-8% slučajeva, obično zbog primarne moždane bolesti, kolapsa cirkulacije ili respiratornog zastoja.