Sve što trebate znati o masnoćama u krvi i kako sprečiti srčane bolesti – saveti kardiologa Milene Pandrc

Uvod u značaj masnoća u krvi

Tokom praznika često zanemarimo zdravu ishranu i posežemo za masnim i slatkim jelima, što može dovesti do povišenog nivoa masnoća u krvi. Mnogi se nakon praznika pitaju da li je ta količina hrane zaista bila potrebna. Dr Milena Pandrc, specijalista kardiologije, objašnjava šta su masnoće u krvi, koliko su opasne i kako se pravilno ponašati ukoliko se utvrdi njihovo povišenje.

Uloga masnoća u organizmu i rizik od srčanih bolesti

Masnoće su sastavni deo ćelija i neophodne za normalno funkcionisanje organa, uključujući mozak i srce. One obezbeđuju energiju i služe kao gradivni materijal, ali može doći do problema ako se unose u prevelikim količinama. Preporučuje se da masnoće čine oko 7% dnevnog kalorijskog unosa, što znači približno 10 grama dnevno. Prevelika konzumacija, naročito trans-masti iz pržene i pohovane hrane, može ubrzati aterosklerozu i povećati rizik od različitih kardiovaskularnih bolesti.

Značaj izbalansirane ishrane i kakve masti birati

Idealna ishrana treba da uključuje ugljene hidrate i nezasićene masti poput onih iz maslinovog ulja, a treba izbegavati trans-masti i suvišak zasićenih masti. Mediteranska ishrana je primer modela koji doprinosi zdravlju srca, oslanjajući se na omega-3 i omega-6 kiseline, koje imaju zaštitni efekat. Ekstremne dijete, kao što je keto dijeta, nisu preporučljive dugoročno jer mogu opteretiti bubrege i poremetiti metabolizam.

Holesterol – dobar i loš

Holesterol je neophodan za funkcionisanje organizma, ali postoji više frakcija. LDL holesterol je indeks za procenu rizika od srčanih bolesti. Povišene vrednosti LDL holesterola mogu ubrzati aterosklerozu i dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Kontrola i pravilna terapija su ključni za smanjenje tog rizika.

Lečenje povišenih masnoća u krvi

Lečenje koristi različite lekove, najčešće statine, koji ponekad mogu izazvati neželjene efekte, ali njihova korist prevazilazi rizike. Pored statina, koriste se i drugi lekovi poput ezetimiba i nove biološke terapije koja deluje na molekularnom nivou. Terapija se prilagođava svakom pacijentu i traje doživotno u cilju održavanja zdravog nivoa masnoća u krvi.

Važnost praćenja i preventivnih mera

Redovne kontrole krvnih parametara, uključujući lipidni status, kao i proveru funkcije bubrega i jetre, su neophodne. Posebna pažnja se obraća pacijentima s familijarnom hiperholesterolemijom, koja može biti opasna po život već u mladosti. Preventiva, edukacija i promena životnih navika, naročito prestanak pušenja i uvođenje redovne fizičke aktivnosti, ključni su za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

Zaključak

Podizanje svesti o značaju kontrole masnoća u krvi i primena pravilne terapije mogu značajno produžiti život i poboljšati njeg kvalitet. Informisan izbor i upoznatost s rizicima omogućavaju bolje donošenje odluka na svakoj proslavi i svakodnevnom životu.