Sve što trebate znati o streptokokama: vrste, dijagnostika i otpor prema antibioticima

Uvod u streptokoke

Streptokoke su gram-pozitivne bakterije okruglog oblika koje se grupišu u lance ili niti. One su fakultativno anaerobne, nepokretne i ne proizvode enzim katalazu. Na osnovu hemolize na krvnom agaru dele se u tri grupe: beta-hemolitičke koje stvaraju jasnu providnu zonu oko kolonija, alfa-hemolitičke koje stvaraju zelenu do zelenosmeđu zonu, i gama-streptokoke koje ne izazivaju hemolizu.

Podela i značaj streptokoka

R. Lancefield je 1933. uveo serološku podelu beta-hemolitičkih streptokoka u grupe označene slovima A do H i K do V, izuzev slova E. Streptococcus bovis je normalni stanovnik digestivnog sistema goveda i 5-10% ljudi, a često se nalazi kod pacijenata sa karcinomom kolona i može izazvati bakterijski endokarditis.

Enterokoki i njihova uloga

Enterococcus, poznat kao fekalni streptokok, ne izaziva hemolizu na krvnom agaru i nalazi se u crevima ljudi i životinja, služeći kao indikator fekalne kontaminacije. Od najmanje 12 poznatih vrsta, infekcije kod ljudi uzrokuju pretežno E. faecalis i E. faecium. Enterokoki su izuzetno otporne bakterije, a S. faecalis može dovesti do gnojnih infekcija, endokarditisa, infekcija urinarnog trakta i sepse.

Druge vrste streptokoka

Streptococcus anginosus, iako nazvan zbog povezanosti sa anginom, nije njen uzročnik već je deo normalne ljudske mikroflore. Peptostreptococcus zahteva anaerobne ili mikroaerobne uslove za rast i nalazi se u digestivnom i genitalnom sistemu.

Dijagnoza i lečenje

Mikrobiološka dijagnostika se izvodi uzimanjem uzoraka na krvnom agaru, pri čemu se određuju i grupni antigeni. Streptokoke su značajno otporne na antibiotike poput klindamicina i cefalosporina, pokazuju umerenu osetljivost na aminoglikozide i toleranciju na peniciline i ampiciline. Stoga se terapija uvek određuje antibiogramom kako bi bila efikasna.