Verterov efekat: Kako mediji utiču na porast stopa samoubistava i šta je Papageno efekat?

Šta je Verterov efekat?

Verterov efekat predstavlja povećanje broja samoubistava nakon detaljnih medijskih izveštaja o samoubistvima poznatih ili javnih ličnosti. Naziv potiče od romana Johana Volfganga fon Getea „Tuga mladog Vertera“, koji je ispričao priču o tragičnoj romantičnoj ljubavi i završio se samoubistvom glavnog junaka. Ovaj roman je ostavio ogroman uticaj na nemačku književnost i kulturu, ali i na modne trendove tog doba. Smatra se da je i motiv samoubistva u romanu mogao dovesti do porasta slučajeva samoubistava među ljudima u sličnim emotivnim stanjima.

Zaraza samoubistvom i naučne studije

Iako povezanost nije uvek sa sigurnošću dokazana, brojna istraživanja tokom godina sugerišu da postoji pojava zaraze samoubistvom, gde medijska pažnja može podstaći imitaciju. David Philipps je 1974. godine prvi upotrebio termin Verterov efekat u svojoj studiji koja je pokazala povećanje broja samoubistava odmah nakon objavljivanja vesti o samoubistvima u Britaniji i SAD. Povećanje je bilo uglavnom regionalno, vezano za prostor gde su informacije bile dostupne.

Savremeni izazovi i Papageno efekat

U doba interneta i društvenih mreža poput Twittera i Facebooka, istraživači ispituju uticaj ovih platformi na pojavu samoubistava. Sa druge strane, promene u načinu izveštavanja o samoubistvima mogu pomoći u smanjenju stopa, što je poznato kao Papageno efekat. On podrazumeva predstavljanje uspešnih priča o prevazilaženju suicidalnih kriza i navođenje dostupnih usluga mentalnog zdravlja, čime se potencijalno smanjuje rizik kod ranjivih osoba.

Važnost razumevanja Verterovog efekta

Razumevanje ovog fenomena ključ je za stručnjake u oblasti mentalnog zdravlja i prevenciju samoubistava, posebno kod radnika koji su u kontaktu sa ljudima pogođenim samoubistvom i njihovim porodicama. Odgovorno izveštavanje o samoubistvima uzimajući u obzir ovaj efekat može značajno doprineti smanjenju ove društvene pojave.