Autoimune bolesti i ishrana: Kako osetljivost na hranu utiče na imuni sistem i zdravlje creva

Porodica autoimunih bolesti

Ljudski organizam ima urođenu i stečenu sposobnost da se brani od mikroorganizama. Međutim, kod autoimunih bolesti imune ćelije napadaju sopstvene ćelije jer ih pogrešno prepoznaju kao strane. Ove bolesti uključuju oko 80 različitih stanja kao što su multipla skleroza, dijabetes tipa 2, reumatoidni artritis, lupus i mnoge druge. Nastanak autoimunih bolesti povezujemo sa genetskim faktorima i uticajem sredine, naročito ishranom i stilom života.

Simptomi i osetljivost na hranu

Osetljivost na hranu može izazvati imunološke reakcije koje su odložene i teže za prepoznati nego alergije. Simptomi se javljaju satima do nedeljama kasnije i nisu uvek vezani za probavne smetnje. Osetljivost je povezana sa stvaranjem specifičnih IgG antitela, što se može utvrditi laboratorijskim testovima intolerancije na hranu. Ključni problem je poremećaj crevne barijere koji omogućava da proteini hrane uđu u krvotok i izazovu imunološki odgovor.

Propusna creva i imuni odgovor

Propusnost creva omogućava proteinima da pređu u krv, što imunološki sistem tumači kao opasnost i pokreće stvaranje antitela. Ovo neprekidno aktivira imuni sistem, što dovodi do hroničnog upalnog procesa i može izazvati ili pogoršati autoimune bolesti. Propusna creva takođe narušavaju ravnotežu dobre crevne flore, dodatno pogoršavajući inflamaciju.

Zaključak

Funkcionalna i personalizovana medicina sve više koristi alate kao što su nutrigenetika i analiza crevnog mikrobioma kako bi pomogla oporavku creva i smanjenju hronične inflamacije. Zdrava crevna flora podstiče proizvodnju potrebnih hormona i nutrijenata, dok pravilno prilagođena ishrana smanjuje stvaranje specifičnih IgG antitela. Ove metode mogu ublažiti simptome i usporiti razvoj autoimunih bolesti, potvrđujući da su creva naš drugi mozak.