Benzodiazepini: Opasnosti, simptomi odvikavanja i kako se bezbedno osloboditi zavisnosti od sredstava za smirenje

Šta su benzodiazepini i kako deluju?

Benzodiazepini su najčešće korišćeni lekovi za smirenje i anksioznost, poznati kao anksiolitici. Njihove četiri glavne funkcije uključuju sedaciju, ublažavanje anksioznosti, mišićnu relaksaciju i oslobađanje grčeva. Iako deluju umirujuće i u većim dozama izazivaju uspavljivanje, imaju negativan uticaj na moždane funkcije i ukupnu koordinaciju. Često prouzrokuju pospanost, glavobolje, i otežano upravljanje vozilom. Ironično, neki korisnici razvijaju agorafobiju, zbog čega unusprkos početnoj nameni kao leka za anksioznost, ostaju sa novim strahovima.

Neželjeni efekti i kontraefekti benzodiazepina

Simptomi odvikavanja i izazovi prestanka terapije

Zavisnost se razvija već posle 4 do 6 nedelja redovne upotrebe. Nagli prekid izaziva teške simptome: napetost, panične napade, mučninu, drhtavicu, znojenje i probleme sa spavanjem. Nacionalni centar TRANX identifikovao je čak 110 simptoma odvikavanja, uključujući konfuziju, halucinacije i nervni slom. Ovi simptomi nisu znak ludila, već hemijskih promena izazvanih odvikavanjem.

Važnost postepenog odvikavanja i stručne podrške

Mnogi lekari nisu svesni uzroka simptoma i prepisuju dodatne lekove, čime se zavisnost produžava. Podrška i edukacija su od ključnog značaja za uspešno odbacivanje benzodiazepina. Ovo su lekovi koji mogu biti korisni samo na kratak rok, ali nisu trajno rešenje za anksioznost. Potrebno je posvetiti se radu sa terapeutom kako bi se otkrili pravi uzroci teskobe i sprečila zavisnost.

Odvikavanje od antidepresiva

Antidepresivi, poput Prozaka i Seroxata, često se propisuju zajedno sa sedativima za lečenje depresije i anksioznosti. Iako neki tvrde da ne izazivaju zavisnost, praksa pokazuje suprotno. Prekid terapije mora biti postepen kako bi se sprečilo pogoršanje simptoma ili njihovo vraćanje.