H1N1 svinjski grip u Srbiji: Postoji li vakcina, kako deluju Tamiflu i Relenza, i koga najviše pogađa?

Dolazak svinjskog gripa u Srbiju i kome je najugroženiji

Svinjski grip polako se širi i u Srbiji, a posebno su ugroženi mlađi od 40 godina. Mnogi se pitaju postoji li vakcina, kako se ona razvija i šta znače antivirusni lekovi poput Tamiflua i Relenze.

Vakcina protiv H1N1: Status razvoja

Trenutno ne postoji vakcina za H1N1 virus svinjskog gripa dostupna za masovnu upotrebu. Velike svetske kompanije poput Novartisa i Sanofi Pasteura rade na proizvodnji vakcine koristeći uzgajanje virusa u ćelijama za klinička ispitivanja. Novartis je već razvio eksperimentalnu vakcinu uzgajanu u ćelijama sisara, ali ona još nije odobrena za ljude.

Šta su Tamiflu i Relenza?

Tamiflu i Relenza nisu vakcine, već antivirusni lekovi. Dok vakcina podstiče imuni odgovor tela, ovi lekovi ciljaju enzim neuraminidazu koji virus koristi za širenje unutar organizma. Tamiflu se uzima oralno, dok se Relenza inhalira direktno u pluća. Oba leka mogu skratiti trajanje bolesti ako se koriste u prvih 48 sati od pojave simptoma. Zabeležen je samo jedan slučaj otpornosti na Tamiflu kod pacijenta iz Danske.

Kako se proizvodi vakcina?

Proizvodnja vakcine zahteva složen proces. Virus se rekombinuje s bezopasnim sojem i ubrizgava u jaja ili ćelije sisara gde se razmnožava. Zatim se ekstrahuju fragmenti virusa koji se koriste za vakcinu. Iako laboratorijski rad traje oko četiri nedelje, industrijska proizvodnja može potrajati do šest meseci. Klinička ispitivanja još traju, a tačan broj potrebnih doza i koncentracija nisu poznati.

Sigurnost vakcine i istorijski primer

Vakcine uglavnom smatraju bezbednim, ali postoje rizici. Primer iz 1976. godine pokazuje da je vakcina protiv svinjskog gripa tada izazvala smrt 25 ljudi i ozbiljne neurološke posledice kod 500 osoba. U to vreme, virus je bio manje opasan od vakcine i nije došlo do pandemije.

Mogućnost mutacije virusa

Virusi gripa poput H1N1 mogu mutirati i postati opasniji, što se dešavalo i u prošlim pandemijama. Sa druge strane, mogu i da oslabe ili nestanu, što znači da budućnost širenja virusa nije potpuno predvidiva.

Globalna situacija

Do sada je Svetska zdravstvena organizacija prijavila skoro 100.000 slučajeva zaraze u 137 zemalja i 440 smrtnih ishoda, najviše u SAD-u i Meksiku.