Hepatocelularni karcinom: Rizici, lečenje i važnost ranog otkrivanja hepatitisa B i C

Uvod u hepatocelularni karcinom

Hepatocelularni karcinom (HCC) predstavlja preko 90% primarnih malignih tumora jetre i time je najčešći oblik raka jetre. Statistički podaci pokazuju da 85% pacijenata sa HCC ima cirozu jetre. Globalno, HCC je peti najčešći karcinom, a kod muškaraca je drugi po smrtnosti nakon raka pluća.

Glavni faktori rizika za HCC

Među ključnim faktorima rizika nalaze se virusni hepatitis B i C, alkoholna bolest jetre i nealkoholni steatohepatitis. Uprkos očekivanjima da će masna jetra bez alkohola dominirati, hepatitis B i C ostaju vodeći uzročnici HCC-a u svijetu i kod nas. Petogodišnje preživljavanje od HCC-a iznosi samo 18%, što ga rangira kao drugi najopasniji karcinom po smrtnosti.

Uloga hepatitisa B u nastanku HCC-a

Virus hepatitisa B (HBV) izaziva akutni ili hronični hepatitis, često bez simptoma, a hronična infekcija značajno oštećuje jetru i povećava rizik od pojave agresivnog HCC. HCC se može razviti i pre pojave ciroze tokom hroničnog hepatitisa. Procesi kao što su inflamacija, fibroza, integracija virusa u DNK i slabiji imuni odgovor doprinose razvoju karcinoma.

Lečenje i nadzor hepatitisa B

Antivirusna terapija nukleozidnim analozima smanjuje nivo virusa i poboljšava funkciju jetre, ali ne eliminiše rizik od HCC. Pravovremena dijagnoza i lečenje HBV su ključni, a faktori poput starije dobi, muškog pola, ciroze i dijabetesa dodatno povećavaju rizik kod pacijenata na terapiji. Redovne kontrole su neophodne za pravovremeno otkrivanje.

Hepatitis C i njegov uticaj na HCC

Hronična infekcija hepatitisom C izaziva inflamaciju, fibrozu i oksidativni stres, koji vode ka cirozi i HCC. Uprkos efikasnoj antivirusnoj terapiji sa izlječenjem preko 95%, mnogi pacijenti nisu dijagnostikovani, pa broj oboljelih sa cirozom raste. Terapija traje oko 12 nedelja, pružajući bolju kontrolu bolesti i smanjujući rizik od karcinoma.

Preventiva i preporuke

Vakcinacija protiv hepatitisa B efikasno sprečava infekciju i razvoj HCC-a. Osobe u rizičnim grupama treba da se vakcinišu i redovno prate stanje jetre. Kontrole uključuju ultrazvučne preglede i određivanje tumorskih markera AFP i PIVKA svakih šest meseci, naročito kod pacijenata sa cirozom. Izbegavanje oštećenja jetre, kao što su alkohol i hepatotoksični lekovi, doprinose smanjenju rizika.