Kako dugotrajna nesanica utiče na zdravlje: Povećan stres, rizik od smrti i gojaznost

Utjecaj dugotrajne nesanice na stresni sistem i zdravlje

Istraživanje Pen stejt koledža medicine provedeno tokom 14 godina na 1.741 ispitaniku pokazalo je da nesanica koja traje najmanje godinu dana aktivira stresni sistem organizma. Aktivacija stresa dovodi do povećanog lučenja hormona kortizola i povišenja krvnog pritiska. Muškarci sa ovom vrstom nesanice imali su i do pet puta veću stopu smrtnosti u poređenju sa ljudima koji su imali normalno trajanje sna. Kod žena je ovaj rizik ipak bio nešto manji, ali i dalje značajan.

Nesanica i gojaznost: Manje sna znači veći apetit

Istraživači sa Univerziteta u Čikagu otkrili su da skraćen san smanjuje efekte dijete sa smanjenim unosom kalorija. Ustanovljeno je da prosečno trajanje sna od 5,5 sati usporava gubitak masnog tkiva za dvostruko tokom dijete. Povećana koncentracija hormona grelina, koji stimuliše apetit, povezana je sa manjkom sna i smanjenim unosom kalorija. Kombinacija nedostatka sna, fizičke neaktivnosti i prekomernog unosa hrane doprinosi porastu gojaznosti i zdravstvenih problema.

Prednosti kratkog obroka sna za mozak

Studija Kalifornijskog univerziteta pokazala je da čak i kratkotrajni san značajno poboljšava kreativno razmišljanje i rešavanje problema, naročito ako se dosegne REM faza sna. Učesnici su u proseku popravili sposobnost rešavanja zadataka za 40 odsto posle sna, što istraživači pripisuju formiranju novih neuronskih veza bez uticaja budnih misaonih procesa. Ovi nalazi dodatno potvrđuju značaj sna za usvajanje novih informacija i pravljenje složenijih mreža znanja za buduću upotrebu.