Kako insulin u mozgu utiče na Alchajmerovu bolest i zašto je nazvana „tip 3 dijabetes“

Uloga insulina u mozgu i njegov značaj

Dugo se smatralo da mozak ne reaguje na insulin, iako su u centralnom nervnom sistemu (CNS) prisutni i insulin i insulinski receptori. Većina insulina u mozgu potiče iz pankreasa, ali se mali deo sintetiše i lokalno u nervnom tkivu. Insulin ima ključnu ulogu u mnogim funkcijama CNS-a, poput učenja, pamćenja, regulacije energije, homeostaze i reprodukcije. Najviše insulinskih receptora nalazi se u bulbus olfactorius, hipotalamusu, korteksu, malom mozgu, hipokampusu i srednjem režnju hipofize. Insulin je važan za preživljavanje neurona i formiranje memorijskih engrama.

Veza između insulinske rezistencije i Alchajmerove bolesti

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i karakteriše je nepovratan gubitak memorije. Neuropatološki gledano, bolest uključuje neuritične plakove i neurofibrilarne klubadi koje oštećuju neurone. Disfunkcija insulina u mozgu, posebno insulinska rezistencija, smatra se ključnim faktorom u neurodegeneraciji i razvoju Alchajmerove bolesti. Sa progresijom bolesti, nivo insulina u mozgu opada, a povezivanje insulina i insulin-like growth factor-a sa receptorima slabi, što dovodi do neuronalne disfunkcije i smrti ćelija.

Koncept „tip 3 dijabetesa“ i terapijske perspektive

Istraživanja su pokazala da toksični proteini u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću sprečavaju normalno signaliziranje insulina, zbog čega se bolest naziva i „tip 3 dijabetes“. Ova rezistencija na insulin pogoršava kognitivne funkcije i pamćenje. Naučnici predlažu da podržavanje insulinskog signala može usporiti ili sprečiti neurodegenerativne promene. Takođe, terapije koje se koriste kod tip 2 dijabetesa, kao i promene životnog stila poput ishrane i vežbanja, mogu imati pozitivan uticaj na tretman Alchajmerove bolesti.