Kako televizija utiče na decu: opasnosti nasilja i saveti za roditelje za zdraviju upotrebu TV-a

Uticaj televizije na decu i adolescente

Gledanje televizije je glavna zabava i aktivnost među decom i tinejdžerima, koji u proseku provedu tri do četiri sata dnevno ispred TV ekrana. Ukupno vreme provedeno gledajući televiziju do završetka srednje škole može biti duže nego vreme provedeno u školskoj klupi. Iako televizija može biti sredstvo zabave, informisanja i društva, njeno prekomerno korišćenje može imati negativan efekat na razvoj dece.

Negativni efekti prekomernog gledanja televizije

Dug period proveden ispred televizora smanjuje vreme za ključne aktivnosti kao što su čitanje, učenje, sport, igre i druženje. Deca mogu biti izložena neprikladnim i netačnim sadržajima, teško razlikujući fikciju od stvarnosti. Takođe su pod uticajem mnogobrojnih reklama, među kojima su često promocije nezdrave hrane, alkohola i igračaka. Deca koja gledaju mnogo televizije češće imaju lošije školske rezultate, manju čitalačku aktivnost, manju fizičku aktivnost i tendenciju ka gojaznosti.

Sadržaji na televiziji i njihova opasnost

Česta su izlaganja nasilju, ubistvima, pornografiji, netrpeljivosti i zloupotrebi droga i alkohola. Mališani lako prihvataju takve prikaze kao realne i prihvatljive, što može uticati na njihov sistem vrednosti i ponašanje. Specifično, tokom ratnih godina, televizija je prikazivala i složene, teške teme koje deca teško razumeju.

Uloga roditelja u zaštiti dece od negativnog uticaja televizije

Roditelji treba da gledaju televiziju zajedno sa decom, biraju prikladne sadržaje i ograničavaju vreme gledanja. Preporučuje se da televizor ne stoji u dečjoj sobi, da bude isključen tokom učenja i porodičnih obroka, kao i da se isključuju neprimerene emisije. Takođe, roditelji treba da posvete vreme razgovoru o sadržajima, da ukažu na pozitivne i negativne primere, da povezuju prikazano sa stvarnim događajima i da podstiču decu na hobije i sport.

Televizijsko nasilje i posledice na ponašanje dece

Studije pokazuju da dugotrajno gledanje nasilnih scena može učiniti decu imunnim na nasilje, povećati njihovu agresivnost i podstaći imitaciju takvog ponašanja. Uticaj je naročito izražen kod dece sa impulzivnim karakteristikama. U nekim slučajevima nasilje u emisijama može negativno uticati na ponašanje čak i ako porodično okruženje ne podržava nasilje. Roditelji mogu odbiti nasilne sadržaje, objasniti deci razliku između fikcije i stvarnosti, i sarađivati sa drugim roditeljima u kontroli programa koje deca gledaju.

Zaključak

Kontrola dužine gledanja televizije i sadržaja je ključna za razvoj dece. Ograničavanje vremena ispred ekrana i izbor prikladnih emisija može povećati interesovanje za korisne aktivnosti i pomoći u razvoju zdravijih navika. Ukoliko roditelji imaju poteškoća u kontroli gledanja ili primete promene u ponašanju, savetuje se da potraže pomoć dečjeg psihijatra.