Naučnici sa Duke Univerziteta otkrivaju kako mozak kreira lažna sećanja i zašto ih smatramo stvarnim

Razlike u moždanoj aktivnosti kod pravih i lažnih sećanja

Istraživači sa Duke Univerziteta su ustanovili da se pri formiranju "lažnih sećanja" aktiviraju drugačiji delovi mozga u poređenju sa sećanjima koja su istinita. Ovo otkriće pomaže da se objasni kako ljudi mogu biti potpuno uvereni u događaje koji se zapravo nikada nisu desili.

Značaj za dijagnostiku bolesti pamćenja

Ova saznanja mogu biti ključna za razvoj novih tehnika ranog otkrivanja neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, koje uključuju gubitak pamćenja. Tim je koristio funkcionalnu magnetnu rezonancu da prouči aktivnost mozga kod zdravih dobrovoljaca tokom testova koji su zahtevali prepoznavanje istinitih, ali i lažnih sećanja.

Specifičnosti moždane aktivnosti kod različitih sećanja

Svakome ko je siguran u istinitost svog sećanja aktiviran je deo mozga koji procesuira konkretne činjenice o događaju. Međutim, kod osoba sa lažnim sećanjima intenzivnija je aktivnost u delu mozga koji obrađuje opštu sliku događaja i kontekst, što objašnjava zašto se lažna sećanja doživljavaju kao stvarna.

Izjava istraživača

"Ljudsko sećanje se razlikuje od kompjuterske memorije - ono nije uvek verodostojno," rekao je Roberto Cabeza, stariji autor studije. "Često ljudi imaju snažna i živa sećanja i osećanja na događaje koji se nisu ni desili."