Ozbiljni poremećaji spavanja: Apneja, narkolepsija i sindrom nemirnih nogu koji ugrožavaju zdravlje

Poremećaji spavanja i njihove ozbiljne posledice

Za razliku od kratkotrajne nesanice koja ne narušava značajno zdravlje, postoje poremećaji spavanja koji mogu dovesti do teških problema poput dijabetesa i hipertenzije. Iako dissomnije i parasomnije mogu biti uspešno lečene, često su neprepoznati ili zanemareni, a pogađaju veliki broj ljudi. Nesanica se javlja kod preko 80% populacije barem jednom u životu i karakteriše je nedovoljna količina ili loš kvalitet sna. Kraća nesanica se tretira psihoterapijom ili lekovima i nema trajnih štetnih posledica, ali ozbiljniji poremećaji spavanja zaslužuju posebnu pažnju.

Opstruktivna apneja u spavanju

Opstruktivna apneja, gde dolazi do prekida disanja tokom sna, najčešća je kod ljudi starijih od 50 godina, pogotovo kod gojaznih muškaraca koji hrču. Ovi prekidi mogu trajati i do 45 sekundi, uz rizik od smanjenog kiseonika i ozbiljnih posledica po srce i mozak. Apneja doprinosi povišenom plućnom i sistemskom pritisku, srčanim aritmijama, infarktu, moždanom udaru i razvoju dijabetesa. Terapija CPAP aparatom efikasno uklanja prekide disanja i sprečava ove negativne efekte, omogućavajući pacijentima normalan život bez komplikacija.

Narkolepsija i katapleksija

Narkolepsiju karakterišu prekomerna dnevna pospanost i kataplektičke krize – gubitak mišićnog tonusa usled jakih emocija. Oboleli često naglo padaju u san, što može biti opasno tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Narkolepsija se najčešće javlja kod mladih ljudi između 15. i 30. godine. Lečenje modafinilom i gamahidroksibutiratom je moguće, ali su lekovi nedostupni ili teško nabavljivi u našoj zemlji.

Parasomnije: REM i non-REM poremećaji

Parasomnije uključuju neobično ponašanje tokom sna, poput REM poremećaja ponašanja gde oboleli izvode pokrete usklađene sa sanjanjem, ponekad i agresivne. Ovaj poremećaj uglavnom pogađa muškarce srednjih godina i leči se benzodiazepinima. Non-REM parasomnije poput mesečarenja i noćnih strahova uzrokuju delimičnu budnost, zbunjenost i ponešto burne epizode tokom sna, a zahvataju svaki uzrast.

Promene cirkadijalnog ritma i nemirne noge

Promena dnevnog ritma spavanja, kao kod "džet lega" ili sindroma preuranjenog spavanja, remeti normalan biološki sat i otežava prilagođavanje. Sindrom nemirnih nogu izaziva neprijatne senzacije koje primoravaju osobu na pomeranje nogu, otežavajući uspavljivanje. Poremećaj PLMS karakterišu nevoljni pokreti nogu u snu, što uzrokuje poremećaj sna i partnera. Terapija levodopom ili njenim agonistima uspešno ublažava simptome ovih poremećaja.

Poremećaji spavanja su složeni i mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, ali pravovremenim prepoznavanjem i adekvatnom terapijom mogu se uspešno kontrolisati i izlečiti.