Staphylococcus aureus: Otpornost i Lečenje Stafilokoknih Infekcija Kože i Pluća

Otpornost stafilokoka na antibiotike

Među bakterijama, stafilokoki su najotporniji na nepovoljne uslove sredine, mada su osetljivi na savremene bolničke dezinficijense. Staphylococcus aureus brzo razvija otpornost na antibiotike; nakon primene sulfonamida 1930-ih, brzo je postao otporan. Početkom 1940-ih, nakon uvođenja penicilina, razvio je otpornost zahvaljujući proizvodnji betalaktamaze. U 1950-ima, sa tetraciklinima, streptomicinom i eritromicinom, pojavila se otpornost i na njih. Šezdesetih godina uvedeni su oksazolil-penicilini kao meticilin, koji je na kraju takođe izgubio efikasnost zbog razvoja otpornosti.

Kliničke manifestacije stafilokoknih infekcija

Tipične stafilokokne infekcije uključuju lokalne kožne infekcije kao što su furunkul, karbunkul, impetigo i celulitis, zatim postoperativne rane i infekcije dojki posle porođaja. Infekcija se može proširiti limfnim putem ili krvi izazivajući sepsu, osteomijelitis dugih kostiju, endokarditis, teške upale pluća i meningitis. Stafilokokna pneumonija se često javlja nakon virusnih respiratornih bolesti, naročito gripa, i manifestuje se naglim porastom temperature, bolom u grudima, kašljem sa gnojnim iskašljajem, otežanim disanjem i cijanizacijom.

Lečenje i terapija

Dijagnoza se postavlja klinički, rendgenom, krvnom slikom i izolacijom bakterije iz sputuma ili pleuralnog izdvajanja. Lečenje podrazumeva visoke doze penicilina G, cefalosporina treće generacije i klindamicina. Kožne infekcije zahtevaju lokalnu higijenu, upotrebu germicidnih sapuna i toplotu, dok se apscesi inciziraju i dreniraju. U sistemskim slučajevima primenjuju se sistemski antibiotici. Impetigo se manifestuje gnojnim mehurićima i koricama na licu i drugim delovima tela, a leči se lokalnom terapijom antibioticima i mehaničkim uklanjanjem promena.

Furunkuli i furunkuloza

Furunkuli se javljaju na koži osim dlanova i tabana, a pogoduju im mikrotraume i dermatoze. Počinju kao folikulitis sa bolnim nodusima, crvenilom i toplinom na koži, a završavaju se stvaranjem gnoja i nekrotičnim čepom. Često su praćeni uvećanim limfnim žlezdama. Furunkuli se leče antibioticima, lokalnim pranjem toplom vodom i sapunom ili kalijum-permanganatom, zagrevanjem kože i dezinfekcijom nakon perforacije. Furunkuloza označava ponavljanje večeg broja furunkula tokom meseci ili godina, često kod dijabetičara i oslabljenog imuniteta.