Sve što treba da znate o Clostridium tetani i prevenciji tetanusa: simptomi, dijagnoza i lečenje

Opis bakterije Clostridium tetani

Clostridium tetani je anaerobna Gram-pozitivna bakterija prepoznatljiva kao dug, tanak štapić koji se pojavljuje pojedinačno ili u grupama nalik čiodama zahvaljujući svojoj okrugloj terminalnoj spori koja deformiše telo bakterije. Pokretna je zahvaljujući peritrihijalnim flagelama i ne stvara kapsulu.

Način prenosa i rezervoar

Prirodni rezervoar ove bakterije su digestivni traktovi domaćih životinja poput konja, goveda i ovaca. Spore se šire fecesom u zemljište. Ljudi se najčešće inficiraju kroz rane nastale tokom poljoprivrednih poslova, nakon kriminalnih abortusa, te u novorođenčadi usled nesterilnog presecanja pupčane vrpce.

Patološki značaj i simptomi tetanusa

Tetanus je akutna infektivna bolest koju karakterišu grčevi mišića (toniči i klonični), metabolički poremećaji i često respiratorna insuficijencija. Oboljenje je neurointoksikacija i ne prati ga opšti infektivni sindrom. Inkubacija traje od dva dana do nekoliko meseci sa prvim simptomima ukočenosti i mišićnim grčevima, naročito mišića za žvakanje (trismus). Karakterističan je izgled lica (facies tetanica) sa suženim očnim nabore, naboranim čelom i lažnim osmehom (risus sardonicus). Zabeležene su kontrakcije leđne mišićne muskulature i smetnje u disanju zbog zahvaćenosti grudnog koša.

Oblici tetanusa i kliničke osobenosti

Generalizovani tetanus je najčešći i najteži oblik. Postoje i posebni oblici poput ginekološkog tetanusa koji nastaje unošenjem spora u matericu, te postoji izražen generalizovani toksinski efekat. Tetanus novorođenčadi se javlja između sedmog i četrnaestog dana sa simptomima poput nemogućnosti sisanja i visokim mortalitetom. Lokalni tetanus zahvata mišiće u nivou rane, dok cefalični tetanus uključuje lice i glavu sa izraženim grčevima i mogućim smetnjama u gutanju i disanju.

Dijagnostika i tretman tetanusa

Dijagnoza se postavlja na osnovu uzimanja materijala iz rana ili gnojnih izlučevina, te mikrobiološkim analizama identifikacije bakterije i njene toksine. Lečenje je kompleksno i uključuje hiruršku obradu rane, primenu antibiotika i humani antitetanusni imunoglobulin. Terapija obuhvata i primenu tetanusnog anatoksina, sedativa poput diazepama i u težim slučajevima mišićnih relaksanasa. Neophodno je pratiti funkcije srca, disanja i rešavati respiratorne probleme pomoću intubacije i veštačke ventilacije. Bolesnik mora biti smešten u mirnom i mračnom okruženju.

Prevencija tetanusa

Najefikasnija prevencija tetanusa je vakcinacija koja uključuje aktivnu i pasivnu imunizaciju, čime se uspešno sprečava razvoj bolesti.