Sve Što Trebate Znati o Neisseria gonorrhoeae: Simptomi, Prenošenje i Efikasno Lečenje Gonoreje

Opis bakterije Neisseria gonorrhoeae

Neisseria gonorrhoeae je gram-negativni diplokok sa karakterističnim bubrežastim oblikom i spoljnim konveksnim stranama. Obično se nalazi u parovima, pod mikroskopom podsećajući na zrno kafe, veličine oko 1,5x0,8 mikrona. Bakterija ima poseban afinitet za cilindrični epitel genitalnih organa i rektuma, dok su druge sluzokože manje prijemčive.

Način prenošenja infekcije

Kod odraslih, infekcija se najčešće prenosi polnim putem, dok je prenos preko zaraženih predmeta kao što su peškiri, sunđeri ili kateteri ređi. Kod djece, infekcija se uglavnom prenosi indirektno, mada postoji i rizik od direktne seksualne zloupotrebe. Faktori poput fizičkog napora, menstruacije, alkoholnog konzumiranja, kao i promiskuiteta, doprinose širenju bolesti.

Patološki značaj i kliničke manifestacije

Neisseria gonorrhoeae izaziva gonoreju, jednu od najčešćih polnih bolesti. Kod muškaraca se najčešće javlja uretritis gonorrhoica, sa simptomima peckanja pri mokrenju i gnojnim sekretom. Težim slučajevima može prethoditi povećanje i bol u regionalnim limfnim čvorovima, a u hroničnim oblicima sekret je sveden i pojavljuje se ujutro pre mokrenja.

Kod žena, gonoreja je češće teže prepoznatljiva zbog suptilnijih simptoma i mogućih drugih sekrecija. Može se manifestovati kao uretritis sa blagim peckanjem, ili cervicitis sa obilnom gnojavom sekrecijom i upalom sluzokože.

U pedijatrijskoj populaciji, infekcija se obično manifestuje kao vulvovaginitis sa crvenilom, otokom i bolnim mokrenjem.

Ekstragenitalna gonoreja i komplikacije

Konjunktivitis gonorrhoica može nastati unošenjem bakterije prljavim rukama ili prilikom porođaja inficirane majke. Očni kapci su otečeni i lepljivi zbog gnojne sekrecije, a moguće su ozbiljne komplikacije poput oštećenja rožnjače ili slepila.

Metode dijagnostike

Dijagnostika se zasniva na mikroskopskom pregledu sekreta, uz specifično bojenje i identifikaciju bakterije. Za uzgoj N. gonorrhoeae koriste se specijalizovane hranljive podloge. Imunofluorescencija i koaglutinacija su dodatni dijagnostički alati.

Lečenje gonoreje

Neisseria gonorrhoeae je osetljiva na mnoge antibiotike, a penicilin se najčešće koristi kao lek izbora. U slučaju alergije na penicilin, terapiju mogu zameniti tetraciklini, eritromicin, cefalosporini ili sulfonamidi. Vrlo je važno lečiti i seksualne partnere kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije.