Sveobuhvatan vodič o Treponema pallidum: uzrok sifilisa, simptomi, dijagnostika i efikasno lečenje penicilinom

Opis i karakteristike Treponema pallidum

Treponema pallidum je spiroheta sa tankim, dugim oblikom do 15 μm, poznata po specifičnom pokretu rotacije oko svoje ose. Njen antigenski sastav nije u potpunosti razjašnjen, ali je sigurno da izaziva kako humoralni tako i ćelijski imunski odgovor. Ova bakterija je striktni parazit čovjeka i predstavlja uzročnika jedne od najtežih polnih bolesti - sifilisa.

Način prenošenja infekcije

Infekcija nastaje inokulacijom kroz kožu ili sluzokožu, često kroz neprimetne lezije. Glavni put prenošenja je direktan, polnim putem, pri čemu se bakterija najčešće naseljava na genitalnoj, analnoj i usnoj sluzokoži. Iako je indirektna infekcija preko inficiranih predmeta moguća, ona je retka.

Patološki značaj sifilisa

Sifilis je hronično oboljenje koje traje čitav život ako se ne leči. Mogu se javiti promjene u različitim tkivima i organima, što ovu bolest svrstava među najteže venerične bolesti sa značajnim medicinskim i socio-ekonomskim posledicama.

Faze bolesti

Primarni stadijum: Nakon inkubacije od oko tri nedelje, pojavljuje se ulcus durum, čvrsta i bezbolna rana sa karakterističnim ivicama, najčešće na genitalijama. Uvećane, bezbolne regionalne limfne žlezde prate ovaj stadijum.
Sekundarni stadijum: Do 5 godina traje diseminacija treponeme kroz krv, uz kožne osipe poput makuloznog egzantema, psorijatičnih i piodermičnih promena, te promene na sluzokožama i povišenu temperaturu.
Syphilis latens: Amanifestno stanje koje se detektuje samo serološki.
Tercijarni stadijum: Nakon nekoliko godina dolazi do razarajućih promena kože, sluzokoža i unutrašnjih organa, uključujući gume, kardiovaskularne i neurološke komplikacije.

Dijagnostika

Dijagnoza u primarnom stadijumu obavlja se mikroskopskim pregledom u tamnom polju, koristeći seroznu tečnost iz lezije. Serološki testovi, poput Wassermann-Kolmerove reakcije, VDRL testa, imunofluorescentnih i hemaglutinacionih testova (TPHA), služe za potvrdu infekcije. U naprednim fazama koristi se i intradermalni test sa treponemnim antigenom.

Lečenje

Prvi izbor terapije je penicilin, dok su kod alergičnih bolesnika alternative eritromicin i tetraciklini. Kliničke manifestacije brzo nestaju nakon započinjanja lečenja, a zaraznost se gubi već posle 2-3 dana terapije.