Toksoplazmoza: Simptomi, Prenos, Dijagnoza i Najefikasniji Načini Lečenja Parazitske Infekcije

Šta je Toksoplazmoza i Kako Nastaje?

Toksoplazma gondi je intracelularni parazit koji najčešće živi u mačkama, glavnim domaćinima i rezervoarima infekcije. Prenosi se unošenjem oocisti sa kontaminiranog povrća, tla ili vode, kao i cističnim oblicima kroz nedovoljno termički obrađeno meso, posebno svinjsko, jagnjeće i u manjoj meri goveđe. Moguća je i transmisija krvlju ili transplantacijom organa, s tim da laboratorijske infekcije nastaju usled nehotične aspiracije ili kontakta sa kožom. Transplacentarna transmisija dovodi do kongenitalne toksoplazmoze kod novorođenčadi.

Klinički Oblici i Simptomi Toksoplazmoze

Inkubacioni period bolesti traje 1-2 sedmice. Stečena toksoplazmoza može biti asimptomatska ili manifestna. Najčešći je glandularni oblik sa bolnim uvećanjem vratnih limfnih žlezda, povišenom temperaturom, malaksalošću i kožnom osipom. Retko se javljaju teži oblici sa pneumonijom, miokarditisom, encefalitisom i zapaljenjem očiju (horioretinitis). Kod imunokompromitovanih pacijenata, poput osoba sa AIDS-om, bolest ima agresivniji tok, sa čestim neurološkim zahvatima i drugim sistemskim manifestacijama. Kongenitalna toksoplazmoza zavisi od vremena infekcije u trudnoći, sa teškim oštećenjima ako do zaraze dođe rano, a blažim neurološkim i oftalmološkim poremećajima ako se infekcija desi kasnije.

Dijagnostika i Lečenje

Dijagnoza se potvrđuje specifičnim serološkim testovima i PCR metodama jer simptomi nisu specifični. Asimptomatski pacijenti obično ne zahtevaju terapiju, dok se glandularne forme leče antibioticima iz grupe makrolida tri nedelje. Teže forme sa neurološkim i drugim komplikacijama zahtevaju kombinovanu terapiju pirimetaminom i sulfadiazinom. Trudnice se leče spiramicinom do porođaja, dok se novorođenčad tretira kombinacijom spiramicina, daraprima, sulfadiazina i folinske kiseline. Kod imunokompromitovanih bolesnika terapija je dugotrajna i obuhvata različite kombinacije lekova kao što su pirimetamin, sulfadiazin i klindamicin.